03:35
Unknown
To je bilo na Vilinu polju i bio Ilindan, onaj, i sad ljudi se spremali da idu k misi i sad aga je naišao i kako je god ko nailazio on je njega vraćo, trba sijeno pokupit, kakva misa, sve je on svratio na Vilino polje da se, nema ići na misu i ljudi su morali mislim poslušat agu. Tu su radili čitav dan, kupili sijeno, stavljali u naviljke, pripremali sve to za, pripremali sve to unaviljčili, međutim kad je kaže iza podne bilo, samo sa Čabulje je oblak jedan naišao i počeo se oblak navlačiti i onda je veliko nevrijeme naišlo tako da je sav onaj, naviljci sijena što su bili, sve one plastove sve je to voda odnijela, niđe ništa nije ostalo. I kasnije kad je onaj, sljedeće godine bilo, aga je pito kad je onaj vlaški Ilija, kad je vlaški Ilija ništa se ne smije raditi. I više nikad nisu gonio, niko na Ilindan, kad je Ilindan taj aga nikoga nije gonio da radi.[1]
[1] Dragica Knezović, Goranci.
Lidija Knezović; Hrvatska usmena književnost u suvremenoj etnografiji
Mostarskog kraja u antropološkom i etnološkom kontekstu
0 komentari :
Objavi komentar